Организација Боко харам може да постане главни проблем западноафричких земаља

147

Министарство за информисање изјавило је у недељу, 25. фебруара, да 21. фебруара као резултат терористичког напада је било отето више од 100 девојчица. На тај дан група терориста Боко харама напала је техничку школу у Дапли, држава Јобе, и киднаповали 111 девојчица из учионице, од којих су најмање две биле кћери државних службеника.

Ова исламистичка група „Друштво припадника размножавања учења пророка и џихада“ позната је широм света као „Боко харам“, што значи „Западно образовање је забрањено“. Ова група је основана Мохамедон Јусуфом 2002. Године и сматра своју циљу укидање европског образовања, присилну исламизацију и увођење Шеријата на целој територији Нигерије. Активни акције ова групе је почела 2009. године након што су исламисти напали полицијске станице у северној Нигерији. Као резултат њихових активности, десетине хиљада људи су погинули, многе храмове су спаљени, три града су били уништени у државама Јобе и Борно. У овом тренутку, снага групе је процењена на 20.000 људи који изведу терористичке активности у областима муслиманског племена Хауса (Нигерија, Чад, Нигар). Поред тога, у марту 2015. године, терористи су заклели се на верност лидеру ИДИЛ-а Абу Бакру ел Багдадију.

Припадници Боко харама на пропагандном видеу

Разлог за ову активност исламиста лежи у огромној маси отворено сиромашних људи у земљи. Према прелиминарним проценама, становништво Нигерије је 186 милиона људи, односно 197 људи по квадратном километру (док је у Србији овај број је 91 особа). Главни чланак економије (80% буџета) је вађење и извоз нафтних производа, чији депозити су у хришћанском југу. Муслиманско становништво, насељено 12 држава, присиљено је да живи у условима недостатка земље и непознавања свакодневних за нас садржаја. Око 75% муслимана живи испод линије сиромаштва, док међу хришћанима овај број износи пола од тога. Писменост међу хришћанима је 85%, док за муслимане тај број је три пута мањи. Немогуће је не помињати традиционалне интер-племенске сукобе Африканаца, које имају миленијумску историју. Традиционално, главни племена Нигерије Хауса, Јоруба и Игбо су бориле се једна против друге. Појава светских религија у земљи дала је њиховом сукобу сенку борбе за „праведну ствар“.

Као резултат, слика за исламске регије Нигерије изгледа веома непривлачна. Северне државе су у потпуности одсечене од прихода од нафте (који је у 2009. години износио 52 милијарде долара) и су присиљени да издржавају грантове које влада дистрибуира на принципу резидуалитета након испуњавања њихових потреба на југу. Локално необразовано становништво пати од недостатка земљишта и недостатка било каквих перспектива од образовања (нарочито у Африци), што га чини лако циљом за једнако слабо образоване муслиманске проповеднике. Традиционално за Африку, главни кривци у ужасном положају племена су или суседна племена, или бели странци. Главно решење проблема они виде у протеривању белаца, одбацивању читавог европског образовања и усвајању једине истинске културе и религије. Зато главни циљ „Боко Харам“ види у укидању западног образовања, које, по мишљењу идеолога групе, је довело до тренутног страдања становништва на северу. Ово потпуно игнорише објективне чињенице као што су огромна стопа наталитета (6,7 деце по жене), прекомјерно становништво и немогућност економије да одржи пристојан животни стандард за сличан број становника.

Једноставни слогани у стилу „узимајте и поделите“, „Аллах и џихад“, који се пропагирају апсолутно неписменим сељацима на северу, пружају „Боко хараму“ довољно регрута спремних за борбу до победе светске исламске револуције или уласка у исламски рај. Зато главна борба ових исламиста је против ученика и студената образовних институција, јер, прво, у Африци образовање заслужено је синоним за даље благостање, а друго, масовно образовање подрива позиције Боко харама. Образована особа, којој су отворени изгледи будућег живота у ситости и благостању, постао је живи пример „другачијег пута“ у којем нема потребе за насиље и покушајима да се овај свет обради према проповеди пророка.

                       „Другачиј пут“

Један од основних метода борбе за терористе Боко харама је масовно киднаповање и убиства ученика. Тако су за само годину дана 2013. године, током два напада, су убили укупно 60 студената у образовним установама у држави Јобе. У 2014. години извршили су свој најпознатији терористички напад – отети су најмање 276 ученице у граду Чибок у држави Борно. Заробљени девојке су били приморани да пређу у ислам, након чега су неки од њих присилно удали за милитанте Боко харама, а неки су служили као слуге, јер према садашњем лидеру Абубакару Шекају: „Девојке треба да се ожене. Ми смо против западног образовања…“.

Девојке које Боко харам је киднаповао у граду Чибок

Влада Нигерије је изузетно осјетљива на такве нападе и киднаповања. После отмице ученица у школи града Чибок, Гудлак Џонатан, тадашњи председник Нигерије, обећао је да нигеријска војска неће престати тражити девојчице док се посљедња не врати кући. Влада редовно предузима специјалне операције за ослобађање талаца и размењује их за заробљених терориста Боко харама. Дакле, 7. маја, 2017, 82 девојке су били пуштени, који су били размењени за исти број заробљених терориста.

Укупан број отетих хришћана у Нигерији је десетине хиљада

Истовремено, треба напоменути да влада спроводи генерално исправну политику за борбу против Боко харама. Не може се променити ситуацију у региону у целини, она наставља рад образовних институција у северним државама, чиме спречава терористе да искористе јавно мњење локалног становништва. Поред тога, води се редовне војне и полицијске операције против одреда милитаната, њихових тајних база и мрежа информатора. Дакле, 14. фебруара 2018. године, оружане снаге Нигерије су спровели посебну операцију на подручју језера Чад, што је довело до уништења 186 милитаната и хватања још 1.000. Две недеље касније, 27. фебруара, војници су пустили више од 1100 жена и деце, који су били заробњени од 2016. године.

Истовремено, није довољно само Оружаних снага Нигерије за обезбеђивање безбедности на целом северу. У областима мешовитог муслиманско-хришћанског становништва на североистоку, пружају сигурност локални милиционери, често наоружани луковима и кременим мушкетима. Многи од њих су изгубили своје породице током дела геноцида хришћана који је организовао Боко харам.

За Србију, земљу граничну са две стране са непријатељским муслиманским становништвом, такве организације представљају највећу опасност. Босански Муслимани и Албанци су се борили у 1990-их за своју политичку независност. Међутим, погоршана економска ситуација, велика незапосленост и активна пропаганда Катара и Саудијске Арабије повећавају број исламиста, од којих су се многи борили на страни ИДИЛ-а у Сирији и који су били у стању да се врати. Постепена радикализација региона може довести до покушаја не само изградње „независних“ држава, зависних од новца Вашингтона и Брисела, већ и пуноправних средњовековних емирата који живе у складу са дивљим законима пустиње. Али пошто свака таква држава захтева непријатеља против кога цело друштво мора ујединити, таквим непријатељом ће поново постати Срби.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here