Хрватске кандидате за Предсједништво Босне и Херцеговине

133

Ускоро Босна и Херцеговина чека велику промјену. 7. октобра 2018. одржаће се редовни општи избори, седми након потписивања Дејтонског споразума и успостављање модерног система управљања земљом. Осим тога, на овим изборима ће бити изабрани чланови Предсједништва из сваког од конститутивних народа.

Избори кандидата од хрватског народа у овом тренутку је најтежи за предвиђања. Треба напоменути да у Федерацији Босне и Херцеговине становништво не гласа на основу етничких разлога. Сваки грађанин има право да бира било којег кандидата, без обзира на његову националност. Недавно су учињени покушаји Срба и Хрвата да промени ову одредбу Изборног закона, тако да сваки народ бира свог представника у Предсједништву, али ови амандмани нису усвојени, што понекад доводи до веома интересантних резултата гласања.

Жељко Комшић

Дакле, у 2006 године Жељко Комшић је постао члан Предсједништва од хрватског народа. Његов отац је био Хрват, а мајка – српкиња, али Комшић има подршку само од муслиманског дела становништва Федерације. У Титову еру он би очигледно се волио да се назвао као југословен и направио каријеру у реторици уједињавања народа целе Југославије у уједињену југословенску нацију. Међутим, у независној Босни и Херцеговини чији народи још увек имају велико неповерење једни од других, њихова каријера и политичка раст директно подређен интересима Бошњака. То је довело до чињенице да је 2006. и 2010. године већ освојио опште изборе за Предсједништво БиХ, прикупио је већи део својих гласова у областима у којима живе муслимани. Могуће је да на овим изборима ће се ситуација понови, без обзира на то за кога гласају Хрвати.

Јерко Иванковић Лијановић

Ништа мање занимљив кандидат је Јерко Иванковић Лијановић. Је учествовао на изборима већ четири пута од 2002. године и није добио ништа више од другог места. Али много интересантније је чињеница да је 16. јануара 2018. осуђен на 9 година због корупције, прања новца, избјегавања пореза и организовања криминалне групе. Таква пресуда ставља кандидата у погрешно светло и може дискредитовати сам положај члана Председништва.

Бориша Фалатар

Трећи кандидат за место члана Предсједништва од хрватског народа је Бориша Фалатар. Само ако Жељко Комшић представља интересе муслиманског становништва земље, господин Фалатар, у свјетлу његове прошлости, је штитник интереса Европске уније. Уско повезан је са Међународним Црвеним Крстом, Унеском, УН-ом, учествовао је у различитим хуманитарним мисијама, укључујући и у Анголи и искрено вјерује у потребу да се настави рад у циљу интеграције три народа у оквиру уједињене Босне и Херцеговине.

Диана Зеленика

На основу горе наведеног, Хрвати имају само два кандидата који стварно заступају интересе свог народа и нису повезани са било којим мафијским групама. Прва од њих – представник странке ХДЗ 1990 Диана Зеленика. Странка је настала као последица поделе ХДЗ у 2006. године због Травањског пакета предложеног на разматрање Представничког дома на иницијативу Високог представника Кристијана Шварц-Шилинга. Травањски пакет је одбијен, а неки од посланика ХДЗ који се нису сложили са одлукама партијског руководства, основали су своју хрватску демократску заједницу, која је заузела друго место у погледу утицаја међу овог конститутивног народа.

Доктор Зеленика је била члан ове странке од самог оснивања. Члан Председништва странке, она је позната по својим екстремно оштрим изјавама који показују њен национализам и посвећеност идеји рестаурације Херцег-Босне. Међу њеним различитим изјавама постоји су и они који сведоче о њеном ставу према Србима, међу којима су и захтеви за повратак Посавине, коју су Срби наводно заробили од Хрвата. Поред тога, редовно прави примедбе које вређају актуелног члана Председништва од хрватског народа Драгана Човића, међу којима су „Човић је лопов!“, „Чович није хрват већ југословен“ и многи други.

Драган Човић

Последњи кандидат је актуелни члан Предсједништва од хрватског народа Драган Човић. Једном је већ држао ову функцију у периоду 2002-2005. године и од њега га је уклонио Високи представник Педи Ешдаун након серије оптужби против Човића за корупцију и прање новца. Ове оптужбе никада нису доказани, али је већ дуже време напустио политичку сцену Босне и Херцеговине. Од 2014. године је поново дио Предсједништва БиХ и има свако право да се квалификује за други мандат, јер многе његове иницијативе подржавају не само сами Хрвати, већ и други уставни народи. Тако, руководство Републике Српске има став према идеји стваранја трећег етницитета – Хрватске Републике Херцег-Босне – о чему Драган редовно говори. Треба напоменути да су током тог периода слични преговори већ спроведени у периоду од 2002. до 2005. године, а нашли су узбуђену подршку међу учесницима у преговарачком процесу, што је можда довело до уклањања Човића из Предсједништва и хапшења, због чега су преговори заустављени.

Наравно, сада је врло тешко предвидјети резултате гласања. Међутим, највероватнија опција је конфронтација између Жељка Комшића и Драгана Човића. Први има веома велики број гласова Бошњака, док други ужива широку подршку присталица блока хрватских странака и разумно комбинује љубав према свом народу са умереним начином развоја и интеракцијом са осталим уставним народима.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here