Бошњачке кандидате за Предсједништво Босне и Херцеговине

68

Седми општи избори у Босни и Херцеговини ће бити 7. октобара. На овим изборима, према садашњем Уставу, ће бити изабрани народни посланици Парламентарне Скупштине БиХ, народни посланици кантона, предсједник и потпредсједници Републике Српске и чланови Предсједништва.

Најинтересантнији су избори члана Предсједништва од босанског народа. Прво, изабрани кандидат биће представником највећег босанског народа, са бројем од 1768 хиљада човека, док Срби и Хрвати заједно чине само 1620 хиљада. Друго, представник од Бошњака постаће одговоран за судбину јединог муслиманског народа у Европи. Ера хришћанског радикализма завршена је 24. октобра 1648. године потписивањем Вестфалског мира. Истовремено, свет се више пута суочавао са радикалним исламизмом босанских Муслимана, почевши од 1992. и завршавајући бројним „туристима“ у редовима ИДИЛ-а. Поред тога, не могу очекивати снажну подршку споља. Европска унија је заинтересована да спољни свет види лажну слику помирења између уставних народа, док Срби и Хрвати имају неку подршку од метрополитанских земаља. У том свету, Бошњаци могу добити подршку само од монархија Персијског залива и од Турске. Због тога ће представник босанског народа морати да маневрише између Срба, Хрвата и Европске уније у jедну руку и свог народа у другу уз чување европске оријентације и вектора развоја и манипулисанjе компромисима.

Mirsad Hadžikadič
Мирсад Хаџикадић

Најдвосмислени кандидат за Предсједништво Босне и Херцеговине од Бошњака је Мирсад Хаџикадић. Амерички држављанин, он је босански Муслиман, који је рођен у Бања Луци и емигрирао у Сједињене Државе 1984. године. Мирсад je талентовани програмер и оснивач Факултета за информациону технологију на универзитету Северне Каролине, има више од тридесетогодишњег искуства у програмирању и аналитичким технологијама. Осим тога, др. Хаџикадић је оснивач и председник Савјетодавног вијећа за Босну и Херцеговину у Вашингтону и Босанско-америчке академије науке и умјетности. Није то јасно, зашто је одлучио постати кандидат, јер раније није учествовао у политичком животу Босне и Херцеговине. Разумљив и успешан научник-емигрант је врло слабо повезан са политичким животом земље, у којој је скоро сваки човек – ветеран рата.

Denis Bećirović
Денис Бећировић

Други једнако занимљив кандидат од босанског народа је Денис Бећировић. За разлику од др. Хаџикадића, господин Бећировић активно учествује у политичком животу земље, придружујући Социјалдемократској партији у доби од 18 година. Познат је и за неколико чланака у научним часописима и његовим наставним активностима у Сарајеву и Тузли. Међутим, главна сфера активности за њега била је политика, због чега је био посланик Скупштине БиХ од 2000. године, прво у Дому Народа, а затим у Представничком Дому. Поред тога, у октобру-новембру 2007. Денис Бећировић је усвојио специјалне курсеве америчког Стејт департмента под називом „Улога законодавне власти“. Међутим, нjегова партиja СДП je наследница Савеза комуниста и односи се на доба коју многи људи сећају са носталгијом, али већина реагује снажно негативно. Оваj факт може да га интервенише током избора.

Amer Jerlagić
Амер Јерлагић

Трећи кандидат, Амер Јерлагић, је прави „човек од народа“. Дипломирао је 1992. године на Универзитету у Сарајеву као инжењер, након чега се ратовао као надкапетан у 4. корпусу АРБиГ на подручју Мостара против Хрвата и Срба. Након отпуштања 1996. године, почео је рад у специјалности и брзо постао директор „Електропривреде Босне и Херцеговине“. У 2014. години се неуспешно кандидовао за Скупштину БиХ. Упркос војној прошлости и брзом расту каријерне љествице, Ерлагић се не може сматрати озбиљним кандидатом јер не добио довољну подршку становништва, чак ни за чланство у Скупштини.

Senad Šepić
Сенад Шепић

Приближно исту подршку уживао је Сенад Шепић – представник блока независних посланика. До 2015. године био је активан члан Странке демократске акције и био је њен потпредседник. Међутим, због неслагања са политиком руководства странке, најавио је његово повлачење из СДА, док је у међувремену наставио да преузима место заменика Представничког дома Скупштине Босне и Херцеговине. Мало је вероватно да Сенад Шепић може рачунати на чињеницу да ће моћи да заузме место у Предсједништву БиХ због старог придржавања принципа.

Преостала два кандидата су највероватни за функцију члана Предсједништва од бошњачког народа. Један од њих ужива велику популарност међу становништвом, док други представља интересе политичке елите. Недолазак кандидатуре Бакира Изетбеговића, сина оснивача Босне и Херцеговине Алије Изетбеговича, даје прилику да освоје сваки од њих. Штавише, развој њихове борбе постаје све интересантнији због чињенице да ће део гласова одлазити хрватском кандидату Жељку Комшићу, који је већ двапут изабран за предсједништво од хрватског народа по жеље бошњачког народа. Због тога, ће морати да се бори за сваки глас.

Šefik Džaferović
Шефик Џаферовић

Први од вјероватних кандидата је Шефик Џаферовић, предсједавајући Представничког дома БиХ. Успешни службеник који је у великој политици од 2001. године, ратни ветеран, активни члан СДА од 1993. године. Господин Џаферовић је три пута постао предсједавајући Представничког дома и један пут био члан Дома народа. Што је још важније, он ужива подршку партијског апарата СДА, најстаре босанске странке, која има велики утицај на управљање земљом. Иако је рејтинг странке потресен због одбијања Изетгеговићеве супруге да се кандидује за функцију члана Предсједништва, Шефик Џаферовић има све шансе за ове.

Fahrudin Radončić
Фахрудин Радончић

Други кандидат, који има највише шанси да буде изабран, је Фахрудин Радончић. Оваj човек, као и Амер Јерлагић, има добру кариjеру. Почео је да ради као новинар чак у време СФРЈ, и до почетка рата већ се успоставио као добар аутор чланака и књига. Након избијања рата у Босни, он је радио у штабу Сефера Халиловића, а 1995. године основао је Дневни аваз, који је тренутно највећи часопис у Босни са тиражом од 600.000 примерака дневно. Поред тога, саградио је неколико зграда, укључујући трговачки комплекс у Тузли и највишу зграду у Сарајеву – Avaz Twist Tower. Господин Радончић је учествовао у креирању и популаризацији закона о уједињеним оружаним снагама, уједињеној валути и многим другим, повезујућим два дела земље заједно. Већ неколико пута је буквално био неколико корака од победе на изборима, заостаје за противницима из СДА за 2-3 хиљаде гласова. Али сада има све шансе. Пре тога, Сефер Халиловић, његов бивши командант, редовно је кандидовао за изборе и добио 5-6 посто укупног броја гласова. Али на овим општим изборима никад није изнудио своју кандидатуру, која може говорити о неком споразуму између њих. Затим се очекује да ће Халиловић узнемирити своје присталице да гласају за свог бившег зависика. Затим, захваљујући овим 5-6 процената, Радончић може превазићи Шефика Џаферовића и заузети прво место на гласању, чиме постати члан Президијума.

Наравно, врло је рано разговарати о резултатима или да направити дугорочне прогнозе за изборе. Међутим, муслиманско становништво Босне треба да одреди свој будући пут развоја. Да ли треба даље развијати, припремајући се за придруживање Европској унији или наставити да остану унутар рестриктивног оквира национализма у корист интереса Вашингтона, далеког од обале Европе.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here