Српске кандидате за Предсједништво Босне и Херцеговине

47

Ускоро ће у Босни бити одржани седми општи избори, који су заказани за 7. октобар. Ови избори ће морати да одреди развојни вектор за сваки од три народа и за целу Босну и Херцеговину у целини за наредне четири године.

Посебно су ови избори важни за српски народ. Интереси Срба су слабо заступљени у Федерацији Босне и Херцеговине. То се десило зато што је представник народа може бити изабран искључиво на територијалној основи. Захваљујући томе, дошло је до ситуације у којој су становници Републике Српске, а не Срби, избирају члана Председништва од српског народа. А ипак, члан Председништва треба да буде особа која изражава интересе народа, а не 40 одсто територије исхода Дејтонског споразума.

Гојко Кличковић

Док су хрватски кандидати за предсједништво углавном политичари, док Босанци уопште имају статус ветерана ратних акција, српски кандидати су више разнолики. Дакле, један од кандидата је заиста ветеран одбрамбено-отађбинског рата. Гојко Кличковић, кандидат од Прве Српске демократске странке, током рата је командовао штабом територијалне одбране општине Крупа на Уни. Након рата господин Кличковић је отишао у политику и два пута постао као премијер Републике Српске, а затим је постао шеф своје родне општине. Има улогу правог браниоца своје земље, што ће му дефинитивно дати одређени број гласова, али то је мало вероватно да оваj кандидат има неку могућност уздигнути изнад трећег места.

Мирјана Поповић

Један од најинтересантнијих кандидата је Мирјана Поповић. Она је кандидаткиња од Српске напредне странке у Републици Српској, која је формирана током 2009 године. Интересантно је напоменути да је на агитационим плакатима странке између ње и председника партије Дарка Матијашевића, који је кандидат за Председништво у РС, постоји се портрет Вучића. Такви плакати указују да су ови кандидати одобрени у Београда и имаjу подршку лидера српског мира. Такође је изузетно важно да се ова странка не одваја од сличне странке у Србији. Док је босански огранак Српске радикалне странке променио своје име, СНС не покушава да представи локалну иницијативу, у потпуности се фокусирајући на Београд.

Очекује се тешка борба између два главна кандидата, од којих сваки има приближно једнаке шансе за побједу.

Милорад Додик

Милорад Додик тренутно извршава функцију председника Републике Српске. У политику је дошао чак у време социјалистичке Босне, па чак и био посланик у Скупштине БиХ. Током рата био је вођа неформалног удружења независних народних посланика који су формирали опозицију режима СДС-а и чак подржали догађај „септембра 93.“ када су се два батаљона Војске Републике Српске побунили против корумпираног вођства Бање Луке и преузели контролу над градом. Након 1996. године наставио је своју политичку каријеру и створио од свог Савеза независних социјалдемократа странку, која тренутно припада владајућој коалицији.

Током двадесет две године после рата три пута је постао премијер и два пута био предсједник Републике Српске. То je било време постепеног економског раста и стабилности. Поред тога, припремао је велике промене у друштвеном животу земље. Преговори са Драганом Човићем о стварању Хрватске Републике Херцег-Босне и промени изборног закона у складу са националностима су само мали дио планираних промена. Они су морали да учине положај Срба у земљи снажним, а систем управљања земљом транспарентним и без могућих утицаја, као што су немогућност избора градоначелника Мостара или избор Хрвата Комшића гласовима Муслимана.

Младен Иванић

Други кандидат – Младен Иванић je дошао у политику од науке. Упркос чињеници да је од 1990. до 1992. био члан Предсједништва социјалистичке Босне, од 1985. до 1998. године главна област његове активности била је предавање економије и политичке економије. Међутим, 1999. године формирао је своју партију демократског прогреса и прошао у политику, поновљајући најпознатијег српског психијатра Радована Караџића десет година раније.

Његов рад је био много успешнији од доктора Караџића. Био је премијер Републике Српске, а потом био именован за министара иностраних послова Босне и Херцеговине. Затим, у 2014. години, освојио је шесте опште изборе, добивши неколико хиљада више гласова од свог главног ривала Жељке Цвијановић. Истовремено, његове политичке преференције су много демократичније и европске од већине политичара Босне. Као Факхрудин Радончић, он је поборник уласка БиХ у Европску унију и даљи развој из земље Трећег света до пуноправне европске државе.

Пошто су избори чланова Предсједништва очигледно немаjу интригу и страног утицаја који су карактерни за избори на територији Федерације Босне и Херцеговине, не би требало очекивати од њих ништа неочекиваног. Главна борба биће између Милорада Додика и Младена Иванића, који су слични по нивоу утицаjа и броjу савезника. Тешко је предвидети резултате избора. Ипак, сваки резултат ће утицати позитивно на српски народ Босне и Херцеговине.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here