Други век беранске „Сорбоне“

18

ОКУПИЛИ смо се да обележимо овај важан датум који нас увек подсети на један од најзначајнијих догађаја у нашој новијој историји, када је у питању образовање и култура на овим просторима. Оснивање гимназије био је резултат дугогодишњих настојања најистакнутијих Беранаца да се младима из овога краја пружи нова шанса за боље сутра, да им се отворе врата неке ведрије будућности, која ће за собом оставити све оно што је ограничавало њихово корачање напред.

Ово је на свечаној академији уприличеној поводом 105 година постојања Гимназије „Панто Малишић“ у Беранама, казао директор Сретен Лутовац, истичући да је гимназија била луча током целог једног века.

Гимназија је основана указом Владе Краљевине Црне Горе 31. августа 1913. године. „Беранска Сорбона“, како су је често називали њени бивши, касније славни ученици, почела је да ради 6. новембра исте године када је одржана прва седница наставничког већа, које је у тешким условима организовало наставу за 144 ученика распоређена у три одељења. Само четири наставника су започела школску 1913/1914. годину – директор Коста Костић, Иво Ипшић, Михо Доманчић и Прокопије Вековић, први наставник из беранског краја.

Прочитајте још – Век од рођења славне „беранске Сорбоне“

– Овим људима, сви они који схватају значај оснивања и опстајања беранске гимназије кроз деценије веома тешких времена, дугују посебну захвалност. Ови ентузијасти, успели су да у веома скромним условима поставе чврсте темеље школе, које су касније надограђивале генерације њених успешних ученика – рекао је директор Лутовац.

Дуго времена гимназија је била једина установа у целом Горњем Полимљу у којој се стицало средње образовање. Због тога су се ту сјатили најбољи ученици из Колашина, Мојковца, Бијелог Поља, Рожаја, Плава, Андријевице и Берана.

Сретен Лутовац

РАСАДНИК ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

ИЗМЕЂУ два рата у школи су радила различита друштва (пријатеља књиге, трезвењака и друга) и школске организације. Из тих друштава су поникли познати књижевни ствараоци: Михаило Лалић, Миодраг Булатовић, Душан Костић, Радомир Вешовић, Радослав Пајковић. У њеним скамијама седео је најчувенији југословенски дисидент – Милован Ђилас, многобројне дипломате, политичари, новинари Борислав Лалић и Мирослав Стојановића.

Извор

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here