Слободан Ружић: Министарство енергетике мора да контролише ЕПС

20

Ни другу годину заредом, откако Светска банка има примедбе на предуге рокове за добијање дозвола за прикључак инвеститора на електромрежу у Србији, због чега је наша земља на Дуинг бизнис листи недавно пала с 43. на 48. место, јавност нема одговор ко је крив. Уместо да надлежни из Министарства енергетике, ЕПС-а или дистрибуције одговоре да ли је тачно да се и даље на прикључак чека 125 дана, што је 46 дана дуже него у најразвијенијим земљама, надлежни пребацују одговорност с једних на друге. По њиховим одговорима нико није крив.

Како „Политика” незванично сазнаје, „Оператер дистрибутивног система – дистрибуција” поднела је пре два дана захтев за изузеће из овог посла јер сматра да није надлежна да се овим бави и не жели да буде кривац за лоше рангирање Србије.

Било како било, и даље остају само обећања министра енергетике, Александра Антића, дата почетком ове године, дакле, после првог упозорења Светске банке, „да се ради на побољшању и појефтињењу процедура за добијање прикључка за електричну енергију и да очекује да Србија по том критеријуму ове године буде боље котирана. Ради се и на томе да се дозвола за прикључак за електричну енергију добије у року који је краћи него сада за 10-15 дана”.

На питање „Политике” који је данас рок да би се добио овај прикључак, у „ОДС дистрибуцији” избегли су да одговоре, да би извор из владе незванично рекао да је ситуација гора него лане и да се ти рокови често померају и на 200 дана, а да би реално било око 50. Дистрибуција тврди „да поштују законске рокове за прикључења и додају да рејтинг одређене државе на Дуинг бизнис листи зависи од више параметара, те да је процес прикључења само један од 10 критеријума. Дужина трајања прикључења је само један од параметара у оквиру категорије „прикључак на електромрежу”.

Истичу да су у протеклих неколико година значајно поправили све параметре који се односе на процес прикључења. Само у протеклих годину дана, представници дистрибуције су активно, с Министарством енергетике и грађевине, НАЛЕД-ом и АЕРС-ом, радили на побољшању рејтинга. Измењена је Уредба о локацијским условима и правилник о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем. Измењене су и прилагођене интерне процедуре „ЕПС дистрибуције”.

Резултати унапређења нису приказани у параметрима за рангирање јер је Светска банка анализирала стање у мају 2018., када нису били видљиви ефекти побољшања у процесу прикључења, која су реализована почетком године.

Проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да не постоји ни један једини разлог зашто би одобрење за прикључење требало чекати дуже него одобрења других јавних предузећа, водовода и канализације.

– Закон о енергетици прописује да се одобрење за прикључење за потрошача изда у року од 30, а за произвођача у року од 60 дана од подношења захтева. То су више него довољно дугачки рокови. Заказала је наравно дистрибуција, али и ЕПС и Министарство енергетике. Дистрибутери очигледно не раде оно што треба да раде. Да ли зато што не знају како треба да раде, или зато што су незаинтересовани, или зато што уцењују потрошаче и произвођаче, или из неког четвртог разлога, то не знам. Било шта да је у питању, то треба да се промени под хитно – каже Ружић.

ЕПС је, додаје, државно предузеће, Министарство енергетике је надлежно да прати законитост његовог пословања, према томе министарство треба ултимативно да захтева од ЕПС-а, а ЕПС од своје дистрибуције да поштује законом прописане рокове. Такође, министарство треба да захтева од генералног директора ЕПС-а смену надлежних руководилаца у случају непоштовања прописа.

Он каже да је питање прикључка важно инвеститорима, који би да дођу у Србију, јер прикључак једне мини-хидроелектране може да кошта и више стотина хиљада евра, а прикључак ветроелектране више милиона евра.

– Није само одобрење за прикључење проблем. Из обједињене процедуре за прибављање локацијских услова у децембру прошле године издвојено је издавање услова дистрибуције. Тако инвеститор мора да се обрати прво дистрибуцији и да од њих добије услове за пројектовање свог објекта, па тек онда да се обрати општини и да тражи све остале локацијске услове, што је катастрофално решење. Ту чак ни рокови нису јасно дефинисани, а пракса дистрибуције је да од инвеститора већ у овој фази захтева податке који се могу налазити само у Пројекту за грађевинску дозволу, а ово је фаза када се тек издају услови за пројектовање. На ове услове инвеститори чекају и по четири-пет месеци и ником ништа – истиче он.

Ружић каже да највећу одговорност сноси ресорно министарство јер је дозволило да услови ЕПС-а буду издвојени из обједињене процедуре за прибављање локацијских услова, као и због тога што не инсистира на доследном поштовању законом прописаних рокова од свог јавног предузећа.

Извор

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here