MAJKA SE UBILA, OTAC PREMINUO ZA NJOM! Tragična priča o ubijenom dečaku Dušanu
Tragična priča o Dušanu Jovanoviću, 14-godišnjem dečaku romske nacionalnosti, koji je ubijen 18. oktobra 1997. godine u Beogradu, i dalje ostaje duboko urezana u sećanje javnosti kao simbol brutalnog nasilja nad decom i Romima. Dušan je išao u osmi razred OŠ “Vladislav Ribnikar”, a kobne večeri trebalo je da uživa u omiljenoj televizijskoj emisiji nakon porodičnog druženja, pecanja i igre košarke. Umesto toga, napadnut je ispred prodavnice blizu Slavije od strane trojice tinejdžera pripadnika ultradesničarskog pokreta Skinhedsi, koji su ga pretukli do smrti. Napadači su tada imali samo tri godine više od Dušana, a kasnije su osuđeni na po deset godina maloletničkog zatvora, ali su oslobođeni 2004. godine.
Njegova sestra, Duška Jovanović, priseća se tog dana: – „Tog dana kada je izgubio život, otišao je jedan deo mene.“ Ubistvo je izazvalo proteste i podstaklo borbu za prava Roma u Srbiji. Na mestu tragedije postavljene su dve spomen-ploče, a u Mirijevu, gde se porodica kasnije preselila, godinama se održava memorijalni turnir u malom fudbalu u čast Dušana.
Porodica Jovanović je kobnog dana bila zajedno – Dušan je bio kod dede u Mirijevu sa majkom Milicom, a te kobne večeri otišao je do prodavnice pošto je želeo koka-kolu i pomfrit i da gleda američke profesionalne rvače. Kada se nije vraćao, Duška ga je pronašla mrtvog ispred prodavnice. Njegov otac i majka pokušali su da mu pomognu, ali povrede su bile preteške.
Dušan je bio povučen i stidljiv dečak, plavih očiju, koji je voleo sport, šah i košarku, a pred smrt je konstantno živeo u strahu od okupljanja skinhedsa ispred njihove kuće. Porodica je nakon tragedije prodala stan i odselila se, a Duška je postala staratelj svoje sestre, koja je rođena dve godine nakon Dušanove smrti i dobila njegovo ime u znak sećanja.
Sećanje na Dušana i dalje živi u porodici i zajednici. Duška kaže: – „Stalno mislim na brata i pitam se kako bi danas izgledao. Sigurna sam da bi mu život bio potpuno drugačiji.“
Ova tragedija je i svojevrsni mračni simbol nasilja nad decom i manjinama, koja i danas podseća na važnost borbe protiv mržnje i diskriminacije.
